Salsa je neformalan, prljav i vruć ples! Potiče sa Kariba, ali su i afrički plesovi ostavili svoj pečat. Salsa je španska reč i znači „začinjeni sos” (spicy flavor sauce). Iako većina ljudi salsu povezuje sa Kubom, termin salsa prvi put se javio u Sjedinjenim Američkim Državama, šezdesetih godina dvadesetog veka. Postoji dosta stilova u salsi: kubanski, los-anđeles stil, njujork stil, dominikanski, kolumbijski, portorikanski itd. Od stila zavisi osnovni korak. Na mnogim mestima na svetu, salsa se sluša i igra, ali nigde se ne doživljava tako snažno i strasno kao na Kubi. Salsa se pojavila kao ples koji oslobađa telo da kaže sve što mozak misli, ples koji pokreće telo onako kako srce želi. Salsa je slična mambu po tome što osam bitova u muzici prati šest plesnih koraka. Plesovi imaju dosta sličnih pokreta. Ipak, okreti su u salsi postali njena glavna odlika, tako da je i za igrače i za gledaoce utisak koji salsa ostavlja u mnogome drugačiji od onog koji ostavlja mambo. Salsa je ples koji ne zahteva mnogo prostora, i za razliku od sambe u salsi par se ne kreće toliko duž podijuma za igru, sve se dešava na relativno malom prostoru koji zauzima plesni par. Ono što je važno znati o salsi jeste da je ona došla u mnoge zemlje, a iz njih izašla drugačija. Svaka od tih zemalja je ovom „sosu“ dodala po neki „začin“ čime je nastala salsa. Najzaslužniji za širenje salse bio je Dominikanac Johnny Pacheco, koji je 1964. osnovao svoju diskografsku kuću - Fania Records. Vremenom je ta diskografska kuća postala temelj promocije latino muzike i identiteta u SAD i promovisala vrhunske umetnike kao što su Hector Lavoe, Tito Puente, Willie Colon, Celia Cruz, Eddie Palmeiri i Ruben Blades. Ovi umetnici su pod zajedničkim nazivom „salsa“ promovisali muziku koja je poreklom sa Kube, ali je bila oslobođena istorijskih konotacija i nacionalne pripadnosti. Zahvaljujući trudu ove diskografske kuće salsa se počela širiti i izvan granica New Yorka i zemalja iz kojih je potekla. Jednako veliku tradiciju u stvaranju salse imale su i Venecuela i Kolumbija. Vremenom je salsa korigovala svoj tradicionalni stil i prihvatila „mekši“ stil, koji je poznat pod nazivom salsa romantica. Za razliku od tradicionalne salse koja je bila usmerena na izražavanje političkih stavova i zajedništva unutar zajednice, salsa romantica bila je usmerena na opevavanje ljubavi i romantike. Plešući salsu žena zavodi svog partnera i obrnuto, dok pleše salsu, muškarac se trudi da pred partnerkom demonstrira svu svoju snagu i muškost. Salsa je toliko popularna u svetu da se od sredine 90-ih počelo s organizovanjem salsa kongresa. Danas gotovo svaka zemlja na zapadu u kojoj se pleše salsa ima bar jedan nacionalni salsa kongres ili festival. Svakog vikenda se u Evropi organizuje jedno ili više ovakvih dešavanja. I zemlje u našem okruženju imaju svoje salsa kongrese, od kojih je najpoznatiji onaj u Bugarskoj (održava se u maju svake godine), a veoma je popularan i kongres u Rovinju u Hrvatskoj (u junu). Za dolazak salse u Srbiju najzaslužniji je Kubanac Čoma Sumbu Garsija i Kubanka Dženi Perdomo Gonzales. Na veliku popularnost salse najviše je uticao srpski (jer je sastavljen salsa bend Son Cuba Son (sastavljenod kubanskih muzičara), koji je godinama punio salsa klubove u zemlji ili u inostranstvu. Danas ova grupa nastupa pod imenom Salsa y punto.

Jive je medjunarodno priznato ime jednog plesa koji ima više vrsta medjusobno bliskih afro-američkih predaka. Članovi ove “porodice” su na početku 30-ih godina XX veka Lindy Hop, Blues i Swing. Ove plesove su pratili u 40-im hit plesovi tih vremena, kao što su Boogie-Woogie, Jitterbug i Beebop, a u 50-im priključio im se i Rock and Roll.     Ove plesove su razvijali i koreografski dopunjavali u SAD-u udomaćenim slobodnim stilovima, a u Evropu su stigli zahvaljujući američkim vojnicima. U plesu preovladava slobodan stil kretanja i akrobatski elementi koji su u krugu mladih brzo postali popularni. Nakon rata, glavna muzička smernica postao je Boogie, ali su sudije tražile jednu umereniju formu da bi tu formu “uklopili” u plesne dvorane. Tako su engleski učitelji formirali, koristeći nešto sporiju muziku, elegantni, ali ipak živahni Jive. Ples je dosta vezan za jedno mesto, a koraci se sastoje u najvećem delu od Rock i Chasse elemenata. Jive je uočljivo živahan, mladalački, veseo, temperamentan, ritmički ples, u kojem plesni parovi svojim koracima ističu muzički naglasak. Jive je najživahniji ples medju latino-američkim plesovima. Na takmičenjima, pa i u plesnim školama uglavnom očara mlade ljude. Godine 1968. uvršten je u krug latino-američkih plesova. Muzika: brza, poletna, temperamentna, očaravajuca, bezbrižna, vesela... Karakteristike Karakter: ritmički, “kick”-ovi i “flick”-ovi Kretanje: nije progresivno Takt: 4/4 Tempo: 44 bpm Naglasak: na drugom i četvrtom taktu Dizanje i spuštanje: nema Dinamika: direktna i lagana kretanja Interpretacija Mešaju se stilovi Jitterbuga i Boogie Woogie-a, kick-ovi i flick-ovi i kretanje torza i kukova.

Paso Doble je poreklom iz Španije. Paso Doble je poznat već od 20-ih godina XX veka, kada su ga zvali pantomimom koride (bikoborbe). Današnja forma je razvijena u Francuskoj gde su ga u početku plesali baletski umetnici, a tek kasnije se razvila show i takmičarska varijanta. Paso Doble prikazuje koridu u kojoj plesač preuzima ulogu toreadora, a plesačica crvenog plašta. Plesač i plesačica se zajedno kreću oko zamišljenog bika, tokom čega izvode Flamenko elemente i stilizovane figure koje podsećaju na borbu u areni.       Osnova plesa je naglašeno postavljanje pete i jastučića stopala i ritmički putujući koraci. Jedan od karakterističnih elementa je Appel, korak koji se pleše energično u mestu na jastučiću stopala, blagim spuštanjem kolena i pete. Appel je često uvodni korak mnogih figura. Karakter “Paso” plesača uveliko odredjuje motiv koride. Od plesača kao matadora-toreadora očekuje se skoro preterani ponos, hrabra odlučnost i elegancija, a od plesačice svesna udaljenost, velika fleksibilnost i brzina, sve kao posledica plesaču prepuštene uloge vodjenja. Za ovaj ples je potrebna velika koncentracija, “vatra” i prigušena samokontrola. Koraci se izvode zatezanjem cele mišićne strukture. Samo se tako može postići za ovaj ples karakteristično kratko i brzo kretanje i izvodjenje kontrolisanih poza. Potporna noga je uvek blago savijena. Od 1959. godine Paso Doble je uvršćen u krug latino-americkih plesova. Muzika: dostojanstvena, poletna, energična, oštra koračnica, jasno strukturirana, dva glavna dela sa tačno odredjenim krajevima (frazama). Na kraju svake fraze postoji tzv. korak Highlight koji se mora odigrati u tačno odredjeno vreme. Karakteristike Karakter: ponos i dostojanstvo, španski sa dodatkom Flamenko koraka Kretanje: prostorno i progresivno, kruženje i koračanje, pokreti s plaštom Takt: 2/4 Tempo: 62 bpm Naglasak: lagani na prvom udarcu Dizanje i spuštanje: ima u nekim figurama Dinamika: koračanje je čvrsto i direktno Interpretacija Naglašava se stalno trodimenzionalno menjanje oblika tela, “začinjen” Flamenko pokretima uz korišćenje ruke, laktova, zglobova i prstiju. Za kreiranje ispravne interpretacije dinamike, koriste se stopala, tačnije pete. Karakteristične su linije: Spanish, Press line, dizanja i Flamenko stepovi.

Rumba je grupno ime više kubanskih plesova. Ples karakteriše erotska igra, vruće ljubavno takmičenje, umetnost ženskog zavodjenja. U medjusobnoj konverzaciji žene i muškarca, žena se dvoumi izmedju predanosti i odbijanja, a muškarac izmedju privlačenja i nezavisnosti. Izraz toga postiže se snažnim kretanjem kukova i karlice. U opisima iz XIX veka Rumbu prikazuju kao strastven, zavodljiv ples u kojem se žena trudi zavesti muskarca izazovnim kretanjem kukova. Kretanje kukova je tipičan element Rumbe, koje nastaje prenosom težine na ispruženu nogu. U interesu kreiranja estetskog i lepog plesa, u Rumbu su uneti različiti jazz elementi. Muzika je bogata afro-kubanskim ritmovima. Iz ovih ritmova razvile su se dve vrste plesova: Habanera u XIX i Modern Rumba u XX veku koje su u bliskom medjusobnom srodstvu. Muzika se svira sporo (Rumba-Bolero u Evropi) ili u bržem tempu kao u Rumbi-Guaracha i “kubanskoj rumbi”. Rumba je u Evropu stigla 1930. godine preko New Yorka. Prvi Rumba hit bio je “The peanut wendor” koji je osvojio ceo svet. Prve koreografije izradili su Englezi, a zatim su ih preuzeli Francuzi i Nemci. Izmedju 1931. i 1933. godine Rumba se nije baš probila, jer većina nije znala plesati. Najčešće su plesali Foxtrot korake dodajući im kretanje kukova. Novi zalet je dobila nakon 1945. godine zahvaljujući Francuzima. Zajedno sa njima, Rumbom su se bavili i Englezi. Tokom dva “Rumba-rata” (1956/58. i 1961/63.) raspravljali su o standardizaciji tehnike Rumbe. Suprotstavljale su se tzv. “Cuban style”, koga je izvesni Francuz Pierre razvio iz Mamba u Engleskoj i “Square Rumba”, spori Rumba-Bolero koju je razvio Lucien David u Francuskoj. “Rumba-rat” se završio tako što je medjunarodni odbor odlučio da se Rumba može graditi na dva osnovna koraka. Na kraju se proširio “Cuban Style” s obzirom da su se skoro svi parovi koristili ovim stilom. Današnje plesne škole se koriste ovim stilom. Od 1964. godine Rumba je priznata kao takmičarski ples i od tada je neizostavni deo latino-američkih plesova. Karakteristike Karakter: erotična, osećajna i strastvenaKretanje: stacionarno, prostorno, klizanje, tečno s naglascimaTakt: 4/4Tempo: 27 bpmNaglasak: na četvrtom taktuDizanje i spuštanje: nemaDinamika: ritmički pokreti, koraci su jaki i direktni Interpretacija Naglasak je na kretanju tela i akciji kukova koje nastaje kontrolisanim prenosom težine s jedne na drugu nogu. Svaki pokret traje 1/2 takta, a akcija tela pojavljuje se u drugoj polovini takta. Telo nikad ne prestaje menjati svoj oblik. Pokreti rukama proizilaze iz središta tela i rezultat su kretanja tela. Pažnju treba posvetitii prezentaciji stopala, odnosno artikulaciji kretanja. Stopala su stalno u kontaktu sa podom. Partner mora osećajno voditi partnerku rukama i imati na umu ideju o njenom kretanju.

Cha-Cha-Cha predstavlja varijantu Rumbe i Mamba. Kreator Cha-Cha-Cha muzike je muzičar iz Havane, Enrique Jorrin koji je 1953. godine razvio sporiji Mambo-Cha-Cha-Cha iz prebrzo odsviranog Mamba, ali nije stekao pravu slavu tim pokušajem. Mesto “rodjenja” Cha-Cha-Cha je Palladium na Brodwayu u New York-u. Samo ime Cha-Cha-Cha može se smatrati ritmičkim delom muzike, što muzičari razumljivo i jasno “izražavaju”, a plesači interpretiraju kroz tri mala koraka. Korak Chasse se sastoji od tri koraka koje plešemo u osnovnoj formi Cha-Cha-Cha. Mora se voditi računa da širina koraka ne prelazi širinu kukova. Chasse se moze plesati s okretom ili bez, napred, nazad, u stranu ili u mestu. Kao rezultat prenosa težine na ispruženu nogu nastaje kretanje kukova za vreme plesa. Važno je da se svesno ne radi “ubaci zamah” kukova, jer ne izgleda prirodno i nije elegantno. Kubanska muzika, odnosno ples, prvo je osvojio Severnu Ameriku, gde je od 1954. godine postao najomiljeniji ples. Isto tako i Evropa je bila otvorena za plesove i muziku latino-američkog porekla, i vrlo brzo Cha-Cha-Cha je postao vrlo popularan u većini zemalja (npr. u Nemackoj, 1957. Gerd i Traute Hadrich prvi put su prikazali ples na kongresu Društva plesnih učitelja Nemacke). Svojim čistim, jasnim ritmom i veselim figurama, mnogobrojnim varijacijama, ovaj ples se brzo probio. Karakteristika mu je da se skoro svaka njegova osnovna figura moze preneti u Rumbu. Naravno, mora se paziti da interpretacija prenesenih figura uvek bude u skladu sa karakterom plesa. Tokom plesa, plesni parovi se osećaju slobodnim, karakteriše ih dobro raspoloženje i medjusobna očaranost. Samouvereni, malo se poigravaju s partnerom, a istovremeno i sa gledaocima. Jedna od priča koja prati koreografiju je o kubanskoj prostitutki i mušteriji koji se cenjka, dok ona, spinovima, okretima iizazovnim pokretima koji proizilaze iz kukova, pokušava da mu sugeriše koliko zaista vredi vreme sa njom. Zbog toga, par može igrati na distanci i praktično bez dodira tokom cele koreografije. Cha-Cha-Cha je kao i svi ostali latino-američki plesovi 1961. godine uvršten u takmičarske plesove. Od onda je medju omiljeniim latino-američkim plesovima. Muzika je brza, temperamentna i isprekidana. Zanimljivo je da se Cha-Cha-Cha moze plesati i na disco i pop muziku. Karakteristike Karakter: drzak, živahan, strastvenKretanje: stacionarno, par se krece u suprotne i iste smeroveTakt: 4/4Tempo: 30 bpmNaglasak: na prvom taktuDizanje i spuštanje: nemaDinamika: odmereni pokreti, direktan i slobodna kretanja Interpretacija U ovom plesu naglasak je na nogama i stopalima. Koreografija ne bi smela dozvoliti previše prostornog kretanja. Velika pažnja se mora posvetiti uskladjenosti ritma i pokreta.

Samba je grupno ime više plesnih formi koje su crni robovi sa sobom prenosili iz svoje domovine, Konga, Sudana i Angole tokom proteklih vekova u novu zemlju Brazil. U to vreme je ovaj ples bio jako popularan, a nosio je ime “Semba” što označava tipično kretanje kukova. Kod bantu naroda ekstazni ples je bio središte i osnovna karakteristika verskih (kultnih) proslava. Ova afrička plesna kultura se raširila i na obalama Brazila, a ples su udomili i Rio, Sao Paolo, Pernambuco, Bahia i Maranhao.     Pored tog plesnog izraza, popularan je bio i ples u krugu. U središtu kruga je plesao jedan plesač ili par. Ove plesove Brazilci su nazivali Batuque, Lundu ili Samba. Najpopularniji ples po krugu bio je “Samba de moro”, što možemo smatrati prethodnikom moderne Sambe. Tokom plesa parovi obraćaju pažnju ne samo na kretanje napred po prostoru, nego i na oživljavanje takozvanog Bounce-kretanja. Ovo kretanje nastaje savijanjem kolena, a bez promene visine tela. Za razliku od ostalih latino plesova gde se parovi neznatno pomeraju, u sambi parovi prelaze velike delove podijuma koristeći se šetnjama, spinovima...   Godine 1910. iz Brazila u Evropu stigao je ples pod imenom Maxixe, gde se plesni par vrlo tesno pripijao, ali ples nije imao većeg uspeha. U takmičarskim krugovima ovaj brazilski ples ponovno se pojavljuje 1924. i 1925. godine pod imenom Samba. Samba je tek posle II Svetskog rata uvrštena na stalni repertoar plesnih orkestara. Samba je izborila svoje mesto na plesnom parketu svojom lakoćom i bezbrižnošću. Da bi se postigao pravi karakter plesa, plesač mora da stvori utisak lagodnog života punog zabave i flerta, poštedjenog svih pravila i kurtoazije. Plesači se jednom vrstom valovitog kretanja u telu kreću po dvorani, a ono proizilazi iz kretanja karlice. Danas Samba gospodari u brazilskom muzičkom zivotu. Svake godine na karnevalu u Riu, radjaju se nove Samba melodije.   Muzika Sambe proizilazi iz verske (kultne) muzike drevne Afrike. Glavni instrumenti (bubnjevi, zvona) su uglavnom afričkog porekla. Brza i živahna muzika podstiče plesno kretanje.   Karakter: živahna Kretanje: cik-cak smerovi, ”paradiranje” i kruženje u prostoru ili u mestu Takt: 2/4 Tempo: 50 bpm Naglasak: na drugom taktu Dizanje i spuštanje: Samba bounce akcija Dinamika: fleksibilno   Interpretacija Tipicna Samba bounce akcija se postiže savijanjem i ispružanjem kolena i zgloba noge. Svako savijanje i ispružanje traje po 1/2 takta. Stupanj korišćenja bounce-a nije isti u svakoj figuri. Neke figure imaju, a neke uopšte nemaju tu akciju.

Pretraživanje

Kupite lektiru za sve razrede osnovnih škola - brzo i povoljno!

Oblačno

6°C

Beograd

Oblačno
Vlažnost: 85%
Vjetar: JZ brzine 0.00 km/h
Ponedjeljak
Djelomično oblačno
2°C / 7°C
Utorak
Uglavnom oblačno
2°C / 10°C
Srijeda
Djelomično oblačno
5°C / 11°C
Četvrtak
Uglavnom sunčano
2°C / 13°C

Na portalu Kafica magazin možete pročitati sve sto vas zanima iz oblasti lepote i zdravlja, mode, fitnesa, zdrave ishrane, poezije... Nastojimo da vam pružimo mnogo zanimljivih i različitih sadržaja u kojima ćete uživati uz vruću ili osvežavajuće ledenu kaficu. Kreirajmo zajedno ovaj portal!

Trenutno je u izradi forum, pišite nam o čemu bi voleli da čitate kao i šta biste podelili sa drugim "kafoholičarima".