The Thing (1982)

Stvar

 

"The Thing" je netipičan primer kultnog filma, tj reč je o remakeu Howard Hawksovog filma "The Thing from outer space"iz 1951. god.


Remakeovi su godinama teško nadmašivali originale u kvalitetu i često nije ni bilo logičnog opravdanja da se snime (osim pomame za novcem naravno).
Srž dobrog remakea je da pruži novu vrednost priči i tako se uzdigne od originala. Ako to uzdignuće prati i kvalitativni pomak na bolje, onda dobijemo remek delo kao što je The Thing.

Film je deo Carpenterove konceptne triologije Apokalispe sa još 2 izvrsna naslova: In the Mouth of Madness (1995) i Prince of darkness (1987).
Kao i mnogi kultnjaci pre njega, film je tek  sredinom 90-tih zaradio kultni status, i tako pokazao da mu vrednost s godinama raste, baš kao i broj fanova koji otkrivaju ovaj biser.

Carpenter je imao veliku nesreću jer se film otvorio u istoj nedelji na američkom  box officeu baš kad i E.T, koji je postao jedan od filmova s najvišom zaradom u istoriji kinematografije.
Tako je ova filmčina nepravedno potisnuta u stranu i dugo godina bila zaboravljena

 

Carpenter smešta radnju na Južni pol, (u originalu iz 1951., je na severnom polu) i  tako nas ograničava prostorom, a prostorni determinizam je jedna od ključnih stvari kod stvaranja atmosfere u horror filmu.
Kad imate tako iščašenu i udaljenu lokaciju, u kojoj je jedini oblik civilizacije hladna i tmurna istraživačka baza (Outpost 31), vrlo se lako osećate usamljeno, bespomoćno i paranoično.

Film počinje  na genijalan način. Uobičajeni način otvaranja filma koji se događaju na prostranom otvorenom prostoru je total, ili kod westerna poznatiji kao Ekstremni total - (plan koji prikazuje veliku količinu prostora, npr. prerija, horizont i kauboji veliki svega par centimetara na velikom platnu - trademark kod John Fordovih filmova).

Carpenter radi istu stvar samo što krši najbitnije pravilo, nikad ne smeš snimiti šire planove (ex total, total i polutotal) iz ruke, jer tako daješ nepotreban nemir slici i trešenje kamere izgleda veće jer nema ljuskog veličinskog orjentira u kadru (čovek je mera veličine na filmskom platnu).

Tim nemirnim, skoro voajerskim totalom popraćenim neverovatno jezivim i efektnim scoreom genijalnog Ennia Morriconea, Carpenter naglašava i potencira neko nevidljivo zlo koje okružuje i verba to drevno prostranstvo okovano ledom i hladnoćom.
Nakon  10 minuta već smo potpuno uvučeni u dosadnu svakodnevicu. 12 stanara istraživačke baze (simbolika broja 12), kroz minimalan dijalog osećamo njihovu samoću, setu i izolovanost.

12-torici junaka se ubrzo pridružuje Husky, pas koji je jedva izbegao tragičnu sudbinu. Ekipa ga prihvata ne znajući da se u njegovim hladnim očima krije nešto više nego što su očekivali.

Kao hladan tuš, Carpenter udara s briljantnom scenom psećeg preobraženja, koja je pravo malo remek delo režije, napetosti , ambijentalne rasvete, sound designa ljigavih i zastrašujućih zvukova
za to vreme, a i danas, revolucionarnog make up i special effects-a.

Mnogo ljudi je imalo zamerke na tu scenu, tvrdeći da je prekrvava, preagrsivna i preterano nasillna, (film je čak bio zabranjen u Finskoj), ali njihove kritike ne stoje, jer ima samo par gory kadrova, dok je ostalo fino psihološko nijansiranje i kadrovi zgroženih lica junaka. 
J.C zna da u The Thingu nije strašan make up i galoni krvi, već pogled na ljudskim licima, koji odražava njihovu prestravljenost, paniku i nemogućnost da se nose s problemima u koje su duboko zagazili.
 
Nakon ove scene, tj otkrivanja čudovišta, Carpenter nam servira genijalnu ideju i objašnjava kroz niz izvrsnih dijaloga od strane Dr. Blair (Wilford Brimley) i skeptičnog i macho nastrojenog MacReady-ja (Kurt Russell) da The Thing nije nikakvo čudovište, tj nema materije već je parazit koji može ući u bilo koji živi organizam i mutirati ga.

Tim izvrsnim scenarističkim postupkom Carpenter polako prelazi u skučenu, klaustrofobičnu , klasično Hitchcockovski "whodunnit?" dramu punu retro horror manirizama i grounbreaking production design rešenja.

Kao dramski vrhunac je scena u kojoj zavezani članovi posade jedan drugome testiraju krv, pomoću bacača plamena i komada užarene žice (The Thing je osetljiv na toplotu).

Ovi ljudi se bore za goli život protiv nečega što teško mogu razumeti, a kamoli pobediti.
Finale te scene, kadThe Thing bude onaj na koga smo najmanje sumnjali  i skoči sa stolice počevši mutirati i ljuštiti lice dok ostali bespomoćno ostaju zavezani uz njega, je jedan od najbolih scareova ikad u modernom horroru.

Kraj je takođe dijaboličan i crn, baš kao i celi film, jer imamo dvojicu "antijunaka", jedine preživele koji znaju da će umreti od hladnoće, usamljeni u mraku carstva leda, ali pre toga će jedan od njih, koji nosi seme Thinga, morati skratiti sebi muke.

Jer, šta je vrednost jednog života, kad su svi životi na zemlji u pitanju?
Odgovori li bi ste svi: "Pa ništa! Ja bi se žrtvovao za celi svet!"
Ipak, priča je malo drugačija dok zurite u cev pištolja.
Carpenter to zna.

 

 

 

 

Overall Rating (0)

0 out of 5 stars

Leave your comments

Post comment as a guest

0 / 300 Character restriction
Your text should be in between 10-300 characters
  • No comments found

Pretraživanje

Kupite lektiru za sve razrede osnovnih škola - brzo i povoljno!

CVedro

15°C

Beograd

CVedro
Vlažnost: 67%
Vjetar: ZJZ brzine 11.27 km/h
Nedjelja
Oblačno
12°C / 21°C
Ponedjeljak
Pljusak
10°C / 15°C
Utorak
Pljusak
8°C / 11°C
Srijeda
Kiša
6°C / 11°C

Na portalu Kafica magazin možete pročitati sve sto vas zanima iz oblasti lepote i zdravlja, mode, fitnesa, zdrave ishrane, poezije... Nastojimo da vam pružimo mnogo zanimljivih i različitih sadržaja u kojima ćete uživati uz vruću ili osvežavajuće ledenu kaficu. Kreirajmo zajedno ovaj portal!

Trenutno je u izradi forum, pišite nam o čemu bi voleli da čitate kao i šta biste podelili sa drugim "kafoholičarima".